Поријекло становника Горњег Вуковска

Поријекло становништва села Горње Вуковско, општина Купрес, Федерација БиХ

Бајић (12)

Свети Јован Крститељ

По традицији коју је забиљежио Боривоје Милојевић, Бајићи су доселили "од Бајића из Задворја" почетком XИX стољећа.  Не постоји мјесто које се зове Задворје, али код Омиша у Далмацији постоји Задварје.  У том Задварју има Бајића, али они су католици.  На попису католика Сплитске надбискупије из 1725. године се већ биљеже Бајићи у том крају, тако да нема сумње о њиховој вјерској припадности.  Уколико је традиција коју је Милојевић забиљежио тачна, онда су Бајићи на Купрес дошли као католици, па онда прешли на православље.  На попису православних породица митрополије Дабро-босанске из 1882. године, Бајићи се у парохији Вуковско спомињу под презименом Баић.

Баштић (22)

Свети Никола

По традицији коју је забиљежио Боривоје Милојевић, Баштићи су доселили из околице Босанског Грахова почетком XИX стољећа.  Попис православних породица митрополије Дабро-босанске из 1882. године ово презиме биљежи само у парохији Вуковско.  Ни данас га нема у граховском крају, па се може претпоставити да су презиме Баштић добили тек након доласка на Купрес.

Голић (11)

Свети Ђорђе

По традицији коју је забиљежио Боривоје Милојевић, Голићи су доселили из околице Врлике у Далмацији почетком XИX стољећа.  Попис православних породица митрополије Дабро-босанске из 1882. године их биљежи у парохијама Вуковско и Равно.  У Далмацији православни Голићи постоје само око Дрниша, али они славе Јовањдан.  На попису православних породица из 1882. Голића Ђурђевштака има у Босни око Бање Луке и Прњавора, али није јасно да ли су они у сродству с купрешким Голићима. 

Леловић (5)

Свети Лука

Овај род не биљеже ни попис православних породица митрополије Дабро-босанске из 1882. године ни географ Боривоје Милојевић у својим истраживањима поријекла становништва на Купресу око 1920.  Младенко Кумовић на основу разговора с члановима овог рода сазнаје да су у селу најмање од средине XИX стољећа и да су по традицији дошли из Врлике у Далмацији.  Презимена Леловић нема у Далмацији, нити има неког сличног презимена.  С обзиром да су Леловићи један од само три рода на Купресу који славе Лучиндан, као и да живе одмах крај једног од друга два рода Лучинштака, Бојанића, могуће је да су само огранак тог рода.  Ово би објаснило зашто ни црквени попис ни Милојевић не помињу Леловиће у селу.  Могуће је да су их једноставно забиљежили као Бојаниће.

Лугоње

Преци Лугоња су у ове крајеве досељени из Пиве, преко Љубиња и западне Херцеговине. У њиховој породичној традицији сачувана су јака национална осећања и свјест о припадности старом српском племену, као и прича о настанку презимена, готово идентична народном предању у Пиви о пореклу неких тамошњих родова. 

Малић (9)

Свети Јован Крститељ

По традицији коју је забиљежио Боривоје Милојевић, Малићи су доселили "давно" из неког непознатог краја.  Попис православних породица митрополије Дабро-босанске из 1882. године их биљежи у парохији Вуковско.  Од њих су се одвојили Манојловићи, а од Манојловића Остојићи.  Није познато одакле су дошли, нити да ли су уопште носили презиме Малић у старом завичају. 

Манојловић (22)

Свети Јован Крститељ

По традицији коју је забиљежио Боривоје Милојевић, Манојловићи су огранак Малића из овог села, који су по Милојевићу старији досељеници.  Под презименом Манојло их биљежи опис православних породица митрополије Дабро-босанске из 1882. парохији Вуковско.  Од Манлојловића су касније настали Остојићи.  Није познато одакле су дошли, нити да ли су уопште носили презиме Малић у старом завичају. 

Остојић (8)

Свети Јован Крститељ

По традицији коју је забиљежио Боривоје Милојевић, Остојићи су огранак Манојловића из овог села.  Попис православних породица митрополије Дабро-босанске из 1882. године их биљежи као Остојиће у парохији Вуковско.  Манојловићи су раније настали од рода Малића из Вуковског, који су по Милојевићу старији досељеници.  Није познато одакле су дошли, нити да ли су уопште носили презиме Малић у старом завичају.