Историја Вуковска

Први сигуран спомен села Вуковског долази у турским пореским списима званим дефрети из год.1516. У Вуковском је тада било 7 домаћинстава, које су плаћале по 180 ачки на годину. Да ли је то малобројно село постојало и раније барем у 15.вј. Највјеројатније јест, што свједоче бројни стечци из средњег вијека, али да ли су и под данашњим именом? Из једног писма слиједила би за то извјесна невелика вјероватност, високи чиновник патаренске Босанске цркве, гост Радим Бтковић одредио је у свом писму да се врати "Вуку госту ускопалском 180 дуката" Наши историчари се у томе слажу да мјесто "ускопалском" треба читати "ускопаљском", али се не слажу, које би то Ускопље (Уско поље) морало бити. Мандић и Иво Бојановски држе да је то Ускопље код Требиња, док Мазалић опет мисли да је то средњевјековно  Ускопље (Скопље) на горњем Врбасу са селом Вуково код Прусца. Ако је тому тако, онда би на истог госта Вука, који је живио год.1466.год., могло подсјећати и село Вуковско међу три поља овога краја најсиромашније стечцима. Вуковско се дијели на Горње и Доње, међусобно удаљена 4 до 5 км, а од града 12 до 17 км. Оба села заједно су имала 1879.год. 1839 становника, год. 1910. у Горњем 1358 и у Доњем 1109 становника, а 1921.год. нешто мање тј. 1371 односно 985 становника. Горње Вуковско било је највеће насеље на Купресу.Становници су скоро искључиво православни Срби. 
По Милојевићу год.1920. Горње Вуковско има 96 домаћинстава, од којих су Малићи, Манојловићи и Остојићи "стари досељеници", док су остали из 19.вј. Муслимани: Мемићи, Племићи, Бабићи, Деминчићи и Приће, "који нису помрли од куге раселили се", а Срби "допртљали на турске земље". Остала презимена: Голићи, Лугоње, Крвопићи, Бојанићи, Франићи, Крановићи, Цирићи, Малушици, Јањићи, Ðурици, Навалушици, Рајићи, Мајсторовићи, Вашићи, Јаковљеновићи, Бојани, Радићи, Перези, Зељкићи, Шике и Шпећци. Постоје врела Јастреб и Точак. Доње Вуковско бројало је 140 домаћинства. На локалитету Црквине, 1862.год. саграђена је црква, која је једнаког облика и димензија као и благајска. За вријеме II. свјетског рата црква је запаљена, али је обновљена. До 1918.год. постојала је у селу и велика кула Сулејманпашића, коју су његови кметови тада Запалили. (Кула је грађена крајем 18.ст., а главни мајстор био је Лука Кујунџић уз надницу од три "паре".) Сулејманпашићи су благајски бези.

Засеоци су Мочире, Талића, Чоланка, Митровица до, Шумеља и Дуго Поље. Презимена: Ашкићи, Дујмићи, Шешуми, Црногорци, Золотићи, Ђукићи, Живанићи, Дражици, Поповићи, Никићи, Талићи, Баштици, Брацичи, Малушици, Рудићи, Ђурићи, Бајићи, Глушићи, Шкобићи, Кнежићи, Лугоње, Катанићи, Марковићи, Митровићи, Свитлице, Павловићи, Мишковићи, Баришићи, и Савановићи. Павловићи од којих су Живањићи, Дујмовићи, Ашкићи, Талићи, Золотићи, Дражићи, Никићи и Манојлиновићи који тврде да су овдје "од Немањић царства". У селу има и других старинаца, посебно бројни род Свитлића (22 куће).