Поријекло становника Доњег Вуковска

Поријекло становништва села Доње Вуковско, општина Купрес, Федерација БиХ

Раније су овде живјели Карамани, који су замрли. Зечево Врело се звало Карамановац. Прије куге су живуели Зечевићи, који су сада у Равном. Керановићи, који су били овдје, одселили су прије Аустрије у Мрачај и у околину Травника.

Живанићи, Дујмићи, Ашкићи, Талићи, Золотићи, Дражићи, Никићи и Малушићи (старо презиме Кнежевићи) носе заједничко презиме Павловићи и живјели су овде, „кад је било Немањића царство“. Славе Св. Ђурђа. Где су сада куће Дујмића и Ашкића биле су раније кошаре Павловића. Прије Аустрије су одселили једни Дражићи у Зеницу, и неки Живанићи у Зеницу и око Брчког.

Свитлице су старовинци.

Савановићи, Баришићи, Митровићи, Марковићи и Глишићи, стари род. Њихов предак Саван живјео је у Кршеву, изнад Босанског Грахова, и отуда добјегао од Турака. Овде се оженио од Павловића и имао девет синова. Како се рачуна, Саван је дошао око средине 16. вијека. Славе Св. Јована. Прије куге одселили су од њих Дешићи у Мрачај и у околину Травника. У првој половини 19. вијека дед Марковића Симо одселио је у Србију.

Поповићи и Ђукићи су поријеклом из Гомионице код Бања Луке. У селу Поповићима био је свештеник, њихов предак Црни Петар. Пошто су Турци чинили зулуме, нарочито женскињама, Петар запали са сељацима турски амбар и побјегне у околину Имотског (Далмација). Након тога чује да Сулејман Пашић прима избеглице и дође њему почетком 18. вијека. Од њих су одсељени Максимовићи у Караули, код Травника. Славе Св. Николу.

Павловићи и Мишковићи досељени су из Равног крајем 18. вијека. Славе Св. Ђурђа.

Катанићи су се доселили из Херцеговине почетком 19. вијека. Славе Св. Николу.

Баштићи су досељени из Б. Грахова почетком 19. вијека. Славе Св. Николу.

Баштићи (старо презиме Вучени) досељени су из Доца у Гламочу почетком 19. вијека. Славе Св. Илију. Дошао је њихов прадед и довео дјецу, пошто је њихова породица тамо била страдала од куге. Њихови дједови су се уговорили у Баштиће и напустили презиме Вучени. Један од њих убио је субашу, побјегао и огласио се у Србији.

Бајићи су се доселили из Бајића (код Задворја) почетком 19. вијека. Славе Св. Јована.

Ђурићи су се доселили од Книна почетком 19. вијека. Овде је била пустиња и бези су примали злочинце који су бјежали из Далмације. Славе Св. Ђурђа. После куге од њих су се неки одселили у околину Маглаја.

Браћићи су се доселили из Братаца у Невесињу (Херцеговина), почетком 19. вијека. Били су кратко вријеме у Равном, па су отуда дошли овде. Славе Св. Тому.

Лугоњићи предак је допртљао из Горњег Вуковског почетком 19. века. Славе Св. Луку.

Прије Аустрије дошли су Шкобићи из Кукавица. Славе Св. Јована; Велемир из Бељака. Његов се отац овде уговорио. Славе Св. Ђурђа; Кнежић из Семановца, славе Св. Јована и Шешум из Заноглина. Слави Св. Илију. Очеви ове двојице овде су се уговорили.

После Аустрије дошао Црногорац из Благаја. Овдје се уговорио. Слави Св. Николу; и Рудић из Рилаца. Био је у Брдима, одакле га је дигао Асан-бег Идризбеговић.

ИЗВОР: Сарадник портала Порекло Александар Аксић Шарко